U postupku za raspravljanje zaostavštine(ostavinski postupak) sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.
Zakon o vanparničnom postupku reguliše sva pitanja vezana za pokretanje, tok i završetak vanparničnog postupka.
Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud dobije saznanje da je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo. Postupak vodi sudija pojedinac.
Ukoliko sud ne pokrene postupak po službenoj dužnosti, naslednici mogu sami ili preko advokata podneti PREDLOG za pokretanje ostavinskog postupka.
Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište. Ukoliko ovo nije slučaj, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.
Naslednik možete biti po osnovu zakona ili testamenta.
Bitno je napomenuti i da ukoliko nećete biti prisutni ili niste u mogućnosti da prisustvujete raspravi, advokat Vam može sačiniti nasledničku izjavu u pisanoj formi, koja se overava kod notara.
Naslednici pored imovine koju naslede, odgovaraju za dugove ostavioca do visine nasleđenog dela.
NASLEDNI REDOVI I ZAKONSKO NASLEĐIVANJE
Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i bračni drug. Njihovi udeli su jednaki.
Bitno je znati da naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca ne plaćaju, odnosno oslobođeni su poreza na nasledstvo,
Drugi nasledni red čine bračni drug(ukoliko nemaju decu) i roditelji ostavioca i njihovo potomstvo. Bračni drug nasleđuje polovinu, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. Ako roditelj neće ili ne može da nasledi, onda njegov deo se na jednake delove deli među decom, unucima ili praunucima po pravilima koja važe kada nasleđuju potomci.
Ako roditelji nemaju potomstva, a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.
Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.
Četvrti nasledni red čine postaviočevi pradedovi i prababe…itd.
TESTAMENT
Testamentom ostavilac svojom slobodnom, ličnom i opozivom izjavom volje raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Mora biti sačinjen u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Zakonom o nasleđivanju je previđeno ukupno devet oblika zaveštanja kao i sva pravila vezana za sastavljanje testamenta. Vaš advokat Vam može pomoći prilikom sastavljanja testamenta odnosno poslenje izjave volje za slučaj smrti.
OSTAVINSKI POSTUPAK
Kad je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo, matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Kada primi izvod iz matične knjige umrlih, ostavinski sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu.
Sastavljanje smrtovnice poverava se javnom beležniku na čijem se službenom području nalazilo poslednje prebivalište, odnosno boravište ostavioca, a ako ostavilac nije imao prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji, sastavljanje smrtovnice poverava se javnom beležniku na čijem se službenom području nalazi zaostavština ili njen pretežan deo.
Javni beležnik je dužan da potpunu smrtovnicu dostavi ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana kada je primio rešenja kojim mu je povereno da sastavlja smrtovnicu.
Ako javni beležnik nije u mogućnosti da pribavi podatke za sastavljanje smrtovnice, ostavinskom sudu dostavlja smrtovnicu samo sa onim podacima kojima raspolaže, iznosi razloge zbog kojih nije mogao da sačini potpunu smrtovnicu i navodi podatke koji bi mogli da posluže sudu za pronalaženje naslednika i imovine umrlog.
Javni beležnik vrši popis i procenu imovine umrlog.
POSTUPAK SA TESTAMENTOM
Organ koji sastavlja smrtovnicu proveriće da li je posle umrlog ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testamentu i testament koji je zaveštalac ostavio dostaviće sudu zajedno sa smrtovnicom. Kad sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglašeno za umrlo, otvoriće njegov testament bez povrede pečata, pročitaće ga i o tome sastaviti zapisnik.
Proglašenju testamenta mogu prisustvovati naslednici, legatari i druga zainteresovana lica i tražiti prepis testamenta. O proglašenju testamenta sastavlja se zapisnik.
RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE
Ostavinski postupak za raspravljanje zaostavštine počinje zakazivanjem ročišta od strane suda, sa obaveštenjem o postojanju testamenta ili pozivom suda da obaveste isti ukoliko testament postoji. Zainteresovana lica mogu do okončanja postupka da daju izjavu da se prihvataju ili ne prihvataju nasledstva, a ukoliko se na ročište ne pojave, smatraće se da su se prihvatili nasledstva.
Ukoliko dodje do spornih pitanja među strankama o pravu na nasledstvo, naslednom delu, ili bilo kom pitanju koje se odnosi na sam tok postupka, sud će stranke uputiti na parnicu i prekunuti postupak.
Ostavinski postupak se završava donošenjem Rešenja o nasleđivanju.
NAKNADNO PRONAĐENA IMOVINA, TESTAMENT ILI NASLEDNIK
Ako se nakon okončanja postupka i pravnosnažnosti Rešenja o nasleđivanju pojavi imovina koja nije bila predmet raspravljanja zaostavštine, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.
Ako se nakon okončanja postupka naknadno pronadje testament, sud će ga proglasiti na način prethodno napisan u tekstu, i dostaviće ga ostavinskom sudu a zadržati njegov prepis. Ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će obavestiti zainteresovana lica o proglašenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.
Ako se nakon okončanja postupka naknadno pojavi pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu, a nije učestvovalo u ostavinskom postupku, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti na parnicu da ostvari svoje pravo.
NUŽNI NASLEDNICI-ZAŠTO IH JE BITNO SPOMENUTI?
Nužni naslednici su deca preminulog i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog.
Da bi određeno lice postalo nužni naslednik u konkretnom slučaju, potrebno je da se to lice po zakonskom redosledu pojavljuje kao naslednik. Tako npr. roditelji preminulog ne mogu biti nužni naslednici ukoliko preminuli ima decu, obzirom da shodno pravilima zakonskog nasleđivanja roditelji nasleđuju preminulog samo ukoliko on nema svoje potomke.
Braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog stiču pravo na nužni deo uz ispunjenje dodatnog uslova, a to je da su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni deo se izračunava tako što se zakonski deo umanjuje za određeni razlomak. Kod dece preminulog i njihovih potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i supružnika taj razlomak je ½, dok je kod ostalih nužnih naslednika 1/3.
POVREDA NUŽNOG DELA
Nužni deo je povređen ako je vrednost raspolaganja imovinom preminulog putem testamenta ili poklona učinjenih nužnom nasledniku manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Najpre se mora utvrditi da li je nužni naslednik od preminulog dobio nešto na osnovu testamenta ili poklona, ako jeste, šta i koliko, a potom to treba uporediti sa vrednošću nužnog dela na koji ima pravo i na taj način utvrditi da li je došlo do povrede ili ne.
Dakle, povreda nužnog dela može biti učinjena isključivo testamentom ili isključivo poklonom ili i jednim i drugim.
Na primer: Preminuli iza sebe ostavio dva sina i da je testamentom svu svoju imovinu (npr. stan i automobil) ostavio jednom sinu. Kako bismo izračunali nužni deo drugog sina, polazimo od pravila o izračunavanju zakonskog dela. Zakonski deo u ovom slučaju iznosi ½ (da nema testamenta, oni bi nasledili jednake delove imovine – po ½), dok nužni deo iznosi polovinu od toga, odnosno ¼ (½ podeljeno sa ½). Kako drugi sin testamentom nije dobio ništa (niti mu je otac poklonio nešto od imovine za života), povređen je njegov nužni deo u iznosu od ¼. Ali vrednost te ¼ na koju sin ima pravo ne obračunava se samo u odnosu na vrednost stana i automobila koje je preminuli ostavio prvom sinu. Ona se obračunava shodno gore navedenim pravilima – u odnosu na vrednost celokupne imovine u momentu smrti preminulog, iznosa dugova, troškova procene vrednosti imovine, uobičajenih troškova sahrane, kao i eventualno izvršenih poklona od preminulog za života.
Nužni naslednik ima pravo na isplatu novčane protivvrednosti njegovo nužnog dela. Ovaj iznos solidarno duguju svi testamentalni naslednici. Ova solidarnost znači da se nužni naslednik može srazmerno naplatiti od svih testamentalnih naslednika zajedno, ali i da se može u celosti naplatiti od jednog od njih. Testamentalni naslednik koji isplati nužnom nasledniku iznos u celini ima pravo da od ostalih testamentalnih naslednika traži naknadu njihovog dela obaveze.
Pravo na isplatu svog nužnog dela i utvrđenje njegove povrede, nužni naslednik može ostvariti preko svog advokata.
Pokretanje ostavinskog postupka možete ostvariti posredstvom svog advokata, uz dobijanje adekvatnih informacija o toku samog postupka i njegovim pravilima.