Kada dobijete posao kod poslodavca, jedno od pitanja kojih se treba dotaknuti jeste Vaše pravo na godišnji odmor prema Zakonu o radu.
Mnogi zaposleni ne znaju detaljna pravila koja se tiču sticanja prava, njegovo korišćenje kao i na koji način se tačno može godišnji odmor iskoristiti, a što Vam može Vaš advokat predočiti.
Svaki ugovor o radu koji zaključite sa svojim poslodavcem, sadrži pasus ili pasuse koji upravo govore o Vašem pravu na godišnji odmor i načinu njegovog sticanja. On je predviđen prvo Opštim aktom poslodavca, i inkorporiran u Vašem ugovoru o radu, a sve u skladu sa Zakonom o radu.
Zakonom o radu je detaljno regulisano ovo pitanje.
Ustav Republike Srbije previđa u članu 60. stavu 4. pravo zaposlenog, između ostalog, i pravo na plaćeni godišnji odmor.
STICANJE PRAVA NA GODIŠNJI ODMOR
Zaposleni stiče pravo na godišnji odmor u istoj kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, kao i odsustva sa rada uz naknadu zarade(plaćeno odsustvo).
Ono što je bitno spomenuti, jeste da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti ovo pravo može na bilo koji način da mu se uskrati, niti zameni novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom u radu.
Protekom mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa zaposleni može da podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, ali to ne znači da će ga tada i koristiti, jer poslodavac nije obavezan da zahtev prihvati. Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon proteka prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje prava na godišnji odmor za tu godinu. Korišćenje prava zavisi od odluke poslodavca, tačnije organizacije rada i ispunjenja Vaših radnih obaveza, a odluku o tome donosi poslodavac Rešenjem.
DUŽINA TRAJANJA GODIŠNJEG ODMORA
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava:
-po osnovu doprinosa na radu,
-uslova rada,
-radnog iskustva,
-stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Takođe, ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Zakon daje smernice poslodavcima o tome na koji način mogu utvrdiiti kriterijume za uvećanje broja dana godišnjeg odmora, ali je odluka o broju dana preko zakonskog minimuma na strani poslodavca.
Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora,već samo minimalno trajanje, ali poslodavci mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Ovo prakično znači da godišnji odmor traje najmanje 4 nedelje, to jest 4 kalendarske sedmice.
SRAZMERNI DEO GODIŠNJEG ODMORA
Godišnji odmor prema Zakonu, se koristi srazmerno, odnosno zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Primera radi: ukoliko je radni odnos zasnovan 15. maja na neodređeno vreme, a po opštem aktu poslodavca zaposleni ima pravo na 25 dana godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, to će značiti da zaposleni ima pravo na 7 dvanaestina od punog godišnjeg odmora jer u toj kalendarskoj godini ima 7 meseci rada.
Kako smo u primeru odredili da zaposlenom za celu godinu pripada 25 dana, dvanaestina od tog broja bi bila 2.083 dana. Kada se taj broj pomnoži sa 7 dobija se 14,59 odnosno 15 radnih dana godišnjeg odmora za godinu u kojoj je zasnovan radni odnos. Po istom principu se izračunava broj dana godišnjeg odmora i za kalendarsku godinu u kojoj zaposlenom prestaje radni odnos.
KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor prema Zakonu koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
RAZLIKA IZMEĐU REGRESA ZA GODIŠNJI ODMOR I NAKNADE ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR
Regres je zakonsko pravo svakog zaposlenog na naknadu (pokriće) troškova za korišćenje godišnjeg odmora. Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor je novčana naknada koju je poslodavac dužan isplatiti zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa, a koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, a sve u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Ukoliko smatrate da Vaš poslodavac nezakonito postupa prema Vama u pogledaju prava na godišnji odmor kao i o drugim domenima iz oblasti radnog prava, najbolje je da kontaktirate advokata za radno pravo i proverite da li je došlo do nezakonitog postupanja poslodavca.