Ćutanje uprave je situacija u kojoj se najčešće veliki broj građana nalazi, a da toga nisu ni svesni niti znaju kako da zaštite svoje pravo, a to može biti čekanje na rešenje RGZ-katastra nepokretnosti, uprave za građevinarstvo ili slično.
Iako će mnogi reći da se zaštita svojih prava i interesa može ostvariti preko suda, istina je da građani najčešće to čine pred organima uprave. Pre svega to su republički organi i tu spadaju različiti zahtevi poslati Ministarstvu, agencijama, Republičkom godetskom zavodu… Takođe u organe uprave spadaju i pokrajinski, gradski ili opštinski organi (sekretarijati,inspekcije, direkcije, zavodi i drugi), a kao organi uprave se mogu naći i organizacije koje mogu obavljati poslove od javnog interesa ili imati poverena ovlašćenja.
Da pojednostavimo, svaki put kada podnesete zahtev za ostvarivanje nekog prava na primer Republičkom geodetskom zavodu-službi za katastar nepokretnosti, Republičkom fondu za penzijsko ili invalidsko osiguranje, Poreskoj upravi, Opštinskoj ili gradskoj upravi, Direkciji za izgradnju grada, upis u privredne ili druge registre, vi ste zapravo pokrenuli upravni postupak u kojem je organ javne vlasti odlučivao o vašim pravima, interesima i obavezama.
Neretko se dešava da stranka dosta dugo čeka na donošenje tražene odluke( podnet zahtev u katastru nepokretnosti, upravi za imovinsko pravna pitanja, PIO fondu itd.), a da ni ne zna koji je rok organu za donošenje rešenja, i tako biva uskraćena za ostvarivanje nekog svog prava u kraćem roku. U takvoj situaciji dolazi do ,,Ćutanja uprave “.
U slučaju da se neblagovremeno donese upravno rešenje ili dođe do nedonošenja upravnog akta, javlja se pravni institut – „ćutanje uprave“.
U Zakonu o opštem upravnom postupku je u članu 145. Stav 2. predviđeno da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka. (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016 i 95/2018- autentično tumačenje).
Istim zakonom u članu 145. stav 3. predviđeno je da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka. (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016 i 95/2018- autentično tumačenje).
Stranci kojoj nije dostavljena odluka u propisanom roku ili uopšte nije odlučeno o njenom zahtevu nastupa ,,ćutanje uprave” gde je povređeno procesno pravo o odlučivanju u razumnom roku čime je onemogućeno priznavanje nekog prava, odnosno umanjenje ili prestanak neke obaveze. Stranka u situaciji ,,ćutanja uprave” jedino što ima jeste kopiju podnetog zahteva ili potvrdu da je zahtev primljen u nadležnom organu uprave.
Pravno sredstvo koje stranka može da koristi usled ,,ćutanja uprave” jeste IZJAVA ŽALBE, gde stranci u sastavljanju žalbe može pomoći njen advokat. Žalba može da se podnese isključivo u roku od godinu dana od dana podnošenja zahteva odnosno žalba mora da bude pravovremena i šalje se direktno drugostepenom organu.
Zakonom su predviđene aktivnosti nadležnih organa povodom žalbe zbog „ćutanja uprave“, pa tako:
– nakon usvajanja žalbe, drugostepeni organ će zatražiti od prvostepenog da mu dostavi izveštaj i saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneto u roku,
– u slučaju opravdanih razloga za nedostavljanje rešenja, prvostepenom organu se određuje rok za donošenje rešenja koji ne može biti duži od jednog meseca,
– u slučaju da rešenje nije doneto iz opravdanih razloga, drugostepeni organ može naložiti prvostepenom organu da mu dostavi kompletne spise predmeta, te sam sprovede postupak i donose rešenje,
Drugostepeni organ mora doneti i dostaviti rešenje stranci najkasnije u roku od 60 dana, a ako i u ovom roku rešenje izostane, stranka je u obavezi da još jednom pozove drugostepeni organ da donese rešenje i odluči o njenom zahtevu, gde će nakon isteka naknadnog roka od 7 dana o dana ponovnog zahteva (požurnica), stranka imati pravo da pokrene upravni spor pred Upravnim sudom zbog ,,ćutanja uprave”.
U slučaju da organ neblagovremeno donese upravno rešenje ili dođe do nedonošenja upravnog akta tj. dođe do „ćutanja uprave“, advokat pruža strankama sve pravne savete iz ove oblasti upravnog prava. Advokat za upravni postupak podnosi žalbe nadležnim organima u skladu sa predviđenim rokovima, u propisanoj formi, podnosi tužbe i zastupa stranke u upravnom sporu kojima je povređeno procesno pravo o odlučivanju u razumnom roku usled „ćutanja uprave“.