Šta je nasilje u porodici?
Kako skoro svakodnevno putem medija ili na drugi način čujemo novi primer slučaja nasilja u porodici koji gotovo da postaje svakodnevnica našeg društva, naše pravo se počelo podrobnije baviti ovim pitanjem i zaštitom žrtava.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici jasno definiše šta je nasilje u porodici- to je akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Na sprečavanje nasilja u porodici, primenjuje se Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Porodični zakon i Zakon o policiji.
Porodično nasilje ime širi kontekst ljudi na koji se može odnositi, jer se obično prvo pomisli na najuže članove porodice.
Ko je nadležan?
Nadležni organi i ustanove za sprečavanje nasilja u porodici, njegovu prevenciju i zaštitu imaju pre svega policija, javno tužilaštvo, sudovi opšte nadležnosti, prekršajni sudovi, kao državni organi i centar za socijalni rad kao ustanova.
Žrtve nasilja mogu pozvati i SOS telefon za nasilje u porodici ako žele da razgovaraju o svom porblemu.
Uloga Centra za socijalni rad se ogleda u tome da ukoliko ustanove da postoje elementi nasilja u porodici, podnesu krivičnu prijavu protiv označenog vršioca nasilja.
Sama žrtva nasilja može uz pomoć advokata podneti krivičnu prijavu policiji ili Osnovnom javnom tužiocu, a u skladu sa članom 194. Krivičnog Zakonika.
Takođe, žrtva može pokrenuti i parnični postupak pred mesno nadležnim Osnovnim sudom. U ovom postupku izriču se mere zaštite od nasilja u porodici.
Koje su mere zaštite od nasilja u porodici?
Porodičnim zakonom su regulisane sledeće mere zaštite:
- Izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
- Izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
- Zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
- Zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
- Zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.
Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.
Krivični zakonik propisuje nešto drugačije sankcije za krivična dela:
- Za ugrožavanja telesnog integriteta ili duševnog mira predviđena je kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 3 godine.
- Ukoliko nasilnik prilikom pretnji koristi oružje ili oruđe koje bi moglo žrtvi da nanese teške telesne povrede, kazna zatvora koja mu preti je od 6 meseci do 5 godina.
- Ako žrtva zadobije teške telesne povrede ili je povređena osoba maloletno lice, kazna zatvora za učinioca nasilja je od 2 do 10 godina.
- Ako prilikom vršenja nasilja u porodici nastupi smrt žrve, kazna zatvora za učinioca nasilja je 3 do 15 godina.
Ako učinilac nasilja prekrši mere koje je sud odredio u cilju sprečavanja nasilja u porodici, zaprećena je kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 3 godine, kao i novčana kazna.
Izicanje hitnih mera
Ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije.
Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere.
Hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik traje 48 časova od uručenja naređenja.
Veoma je važno prijaviti svaki oblik nasilja, ukoliko postoji, budući da ćete tako jedino pomoći sebi i sprečiti njegovo produbljenje. Iako se radi o vrlo osetljivoj temi, intimnoj i teškoj, jedino možete pomoći sebi obraćanjem odgovarajućim institucijama, jer ćutanjem nećete nikome pomoći. Obraćanje policiji, Centru za socijalni rad, advokatu, javnom tužilaštvu učinićete prvi korak ka sopstvenoj zaštiti i prve pomoći.
Advokat kao stručno lice Vam može ukazati pomoć u sudskom postupku koji pokrenete. Kako se radi o slučajevima hitnosti, određivanja odgovarajućih mera zaštite, hitnih mera, neophodno je što pre preduzeti neke od prethodno navedenih postupaka kako biste na vreme dobili adekvatnu pomoć i podršku.
Autor teksta:Advokat Miljana N.Milosavljević