Tema napada pasa i odgovornosti njihovih vlasnika sve češće je predmet javnih rasprava, naročito nakon pojedinačnih incidenata koji izazivaju veliku pažnju javnosti. U gostovanju na televiziji TV Prva advokat Jovan A. Milosavljević iz Niša govorio je o tome kako je pitanje takozvanih „opasnih pasa“ zapravo već regulisano u našem pravnom sistemu i koje obaveze vlasnici imaju prema zakonu.
Važno je naglasiti da problem ne leži u samoj vrsti životinja, već prvenstveno u načinu na koji ljudi postupaju sa njima. Psi kao životinje nemaju pravnu odgovornost – odgovornost uvek snosi njihov vlasnik.
U pravnom sistemu Republike Srbije oblast držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu(opasni psi) uređena je pre svega kroz Zakon o dobrobiti životinja i Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu.
Ovi propisi jasno definišu šta se smatra opasnim psom, kakve obaveze imaju vlasnici i koje sankcije mogu nastupiti ukoliko dođe do napada ili povrede.
Šta se smatra opasnim psom prema zakonodavstvu Srbije
Jedna od najčešćih zabluda u javnosti jeste da se opasnim psom smatra samo određena rasa psa. Međutim, pravni propisi predviđaju širi pristup.
Prema važećim pravilima, opasnim psom mogu se smatrati:
1. Psi određenih rasa
Prema pravilniku, među rase pasa koje se najčešće svrstavaju u kategoriju opasnih pasa spadaju:
- pit bul terijer
- staford terijer
- američki stafordski terijer
- staford
- mešanci navedenih rasa
Ove rase se zbog svojih fizičkih karakteristika i istorije uzgoja često svrstavaju u kategoriju pasa koji zahtevaju poseban režim držanja.
Međutim, veoma je važno naglasiti da sama rasa psa ne znači automatski da će pas biti agresivan ili opasan. U praksi se pokazuje da ponašanje psa u najvećoj meri zavisi od načina odgajanja, socijalizacije i odgovornosti vlasnika.
2. Psi koji su napali čoveka ili drugu životinju
Pas može biti proglašen opasnim i ako je:
- napao čoveka
- napao drugog psa ili životinju
- pokazao izraženu agresivnost
U takvim situacijama, bez obzira na rasu, pas može dobiti status opasnog psa.
3. Psi uzgajani za borbe
Psi koji su uzgajani, odnosno dresirani za borbe pasa ili nađeni u organizovanoj borbi sa drugim psom takođe spadaju u kategoriju opasnih pasa.
Organizovanje borbi pasa predstavlja posebno težak oblik zlostavljanja životinja i zabranjeno je zakonom.
4. Psi koji se koriste za zaštitu imovine
U određenim slučajevima, pas koji se koristi za zaštitu objekta ili imovine, odnosno telesni čuvar takođe može biti svrstan u kategoriju pasa koji predstavljaju povećan rizik po okolinu.
Kako se utvrđuje da je pas opasan
Opasni psi ne dobijaju ovaj status od strane svog vlasnika, policije ili nekog drugog.
Ovu procenu vrši:
nadležna veterinarska ambulanta ili veterinarska stanica.
Postupak se pokreće na osnovu:
- prijave građana
- prijave nadležnih organa
- prijave nakon incidenta
Veterinarska služba nakon procene može utvrditi da pas ispunjava kriterijume za kategoriju opasnog psa.
Nakon toga:
- pas se evidentira
- vrši se upis u evidenciju
- o tome se obaveštava Kinološki savez Srbije u roku od osam dana.
Ova evidencija omogućava praćenje i identifikaciju vlasnika u slučaju incidenta.
Obaveze vlasnika opasnog psa
Kada pas dobije status opasnog psa, njegov vlasnik mora ispuniti niz zakonskih obaveza.
Cilj ovih pravila nije kažnjavanje vlasnika, već zaštita ljudi, drugih životinja i same životinje.
Što se tiče izvođenje psa na javnim površinama, pas koji je označen kao opasan mora se na javnim mestima voditi na povodcu, kao i sa zaštitnom korpom (brnjicom)
Ovo pravilo je obavezno kako bi se sprečio eventualni napad ili povreda.
Pored toga, pas koji se kategoriše kao opasan pas mora da se nalazi u obezbeđenom prostoru
Opasan pas mora biti držan u:
- ograđenom dvorištu;
- posebnom objektu;
- prostoru iz kog ne može pobeći
Na ulazu u takav prostor mora se nalaziti jasno vidljivo upozorenje:
- „OPASAN PAS“
Ova tabla ima važnu preventivnu funkciju jer upozorava druge osobe da pristup prostoru može biti rizičan.
Čipovanje psa
Jedna od ključnih obaveza jeste mikročipovanje psa.
Vlasnik je dužan da u roku od 90 dana izvrši čipovanje.
Prednost čipovanja je to što omogućava brzu identifikaciju psa, utvrđivanje vlasnika i praćenje evidencije.
U slučaju incidenta, čip omogućava nadležnim organima da brzo utvrde ko je odgovoran, odnosno da se utvrdi da li se radi o vlasničkom psu ili psu lutalici.
Ko sme voditi opasnog psa
Opasni psi ne mogu biti u bilo čijem vlasništvu.
Propisi predviđaju da psa sme voditi isključivo punoletno lice.
Takođe, vlasnik ne bi smeo da poverava psa drugim osobama i može se ostaviti jedino veterinaru ukoliko je potrebno njegovo teželečenje
Pravna odgovornost vlasnika psa
Jedno od najvažnijih pitanja u praksi jeste – ko snosi odgovornost kada pas napadne čoveka.
Odgovor je jasan: odgovornost snosi vlasnik psa.
U našem pravnom sistemu moguće su tri vrste odgovornosti bez obzira da li su napad izvršili opasni psi:
građanska odgovornost
prekršajna odgovornost
krivična odgovornost
Građanska odgovornost – naknada štete
U slučaju ujeda psa ili napada, oštećeno lice ima pravo da zahteva naknadu štete.
To uključuje:
Materijalnu štetu kao što su troškovi lečenja, troškovi rehabilitacije, izgubljena zarada
Nematerijalnu štetu
Sudovi često dosuđuju i naknadu za:
- fizički bol (teška ili laka telesna povreda)
- naruženost
- umanjenje opšte životne aktivnosti
- pretrpljeni strah
Posebno je važno naglasiti da se u ovim slučajevima primenjuje objektivna odgovornost.
To znači da nije presudno da li je vlasnik kriv ili nije.
Dovoljno je dokazati da je pas izazvao štetu i da je pas u vlasništvu tuženog.
Krivična odgovornost vlasnika
U težim slučajevima napad psa može dovesti i do krivične odgovornosti vlasnika.
Ukoliko usled napada dođe do teških telesnih povreda, trajnog invaliditeta ili smrti vlasnik psa može odgovarati za krivična dela, poput:
- izazivanja opšte opasnosti
- teških dela protiv opšte sigurnosti ljudi.
Krivični postupci u ovim situacijama mogu imati veoma ozbiljne posledice za vlasnika psa.
Prekršajna odgovornost
Pored građanske i krivične odgovornosti, vlasnik može odgovarati i prekršajno.
To se dešava kada se ne poštuju propisi o držanju pasa.
Na primer:
- pas se vodi bez povodca
- pas nema brnjicu
- dvorište nije adekvatno obezbeđeno
- nema table upozorenja
- pas nije čipovan.
Za ovakve prekršaje predviđene su novčane kazne, i to za fizička lica u iznosu od 5.000 dinara do 50.000 dinara, dok su za pravna lica i odgovorna lica u pravnom licu iznosi mnogo veći.
Problem u praksi – nedovoljna kontrola
Iako pravni propisi postoje, u praksi se često javlja problem njihove primene.
Najčešći problemi su nedovoljna kontrola nadležnih organa, nedovoljan inspekcijski nadzor, nedovoljna edukacija vlasnika pasa, izostanak obavezne obuke za vlasnike
Upravo zbog toga pojedinačni incidenti izazivaju veliku pažnju javnosti.
Nažalost, u mnogim slučajevima ispostavi se da su vlasnici već ranije kršili propise.
Da li treba demonizovati određene rase pasa
Jedna od važnih poruka koju je advokat Jovan A. Milosavljević iz Niša istakao u televizijskom gostovanju jeste da pse ne treba demonizovati kao vrstu.
Svaki pas može postati opasan ukoliko je loše odgajan, zlostavljan, treniran da bude agresivan ili ako je držan u neadekvatnim uslovima.
Zbog toga fokus ne bi trebalo da bude na samim psima, već na odgovornosti ljudi.
Odgovoran vlasnik kao najbolja prevencija
Najbolja prevencija napada pasa jeste odgovoran vlasnik.
To podrazumeva:
- pravilnu socijalizaciju psa
- obuku i dresuru
- poštovanje zakonskih obaveza
- adekvatno obezbeđenje prostora.
U društvu je potrebno razvijati svest o tome da držanje psa nije samo pravo, već i ozbiljna odgovornost.
Napadi pasa odnosno opasni psi predstavljaju ozbiljan društveni problem, ali je važno naglasiti da naš pravni sistem već predviđa jasna pravila i obaveze. Propisi poput Zakona o dobrobiti životinja i Pravilnika o držanju opasnih pasa jasno definišu šta se smatra opasnim psom, kakve obaveze imaju vlasnici kao i kakve sankcije mogu nastupiti u slučaju kršenja propisa.
Međutim, ključna stvar nije samo postojanje zakona već i njihova dosledna primena.
Na kraju, važno je imati na umu jednu jednostavnu činjenicu:
pas nema pravnu odgovornost – odgovornost uvek ima čovek.